Letnji i zimski jelovnik nemaju istu svrhu. Letnji obroci prate tempo dana. Zimski obroci prate potrebu za stabilnim i dugotrajnim jelima. Razlika se vidi već u osnovnim namirnicama.
Promena nema veze sa trendovima. Promena dolazi zbog klime, poljoprivrede i načina čuvanja hrane. Takav obrazac postoji decenijama. Takav obrazac i danas funkcioniše.
Srpska kuhinja se menja tokom godine zbog dostupnosti namirnica.
Letnja ishrana
Letnja trpeza u Srbiji se oslanja na povrće sa otvorenih njiva. Paradajz i paprika tada imaju glavnu ulogu, ponekad i kao predjelo. Krastavac, tikvice, boranija i kukuruz prate takav izbor. Obroci se spremaju brzo. Priprema traje kratko.
U tom periodu jela često stoje u jednom loncu ili tiganju. Sataraš ima logično mesto na stolu, dok boranija sa krompirom se pojavljuje često kao glavno jelo. Punjene paprike se spremaju dok traje sezona a paradajz čorba se kuva bez zaprške u mnogim kućama.
Iako je ovo savet mnogih domaćica, moram da naglasim da se kod mene paradajz čorba uvek kuva sa zaprškom. Možda je to stvar navike i činjenice da smo na takav ukus navikli, ali meni iskreno više prija kada se skuva prava paradajz čorba.
Nekada uz to dodam i pomfrit i meni je to obrok za deset. Takođe, leti ima dosta i voća, pa ako imate u dvorištu nekoliko voćki, meni se često desi da se najedem samo od toga. Da ne govorimo o hladnoj lubenici tokom letnjih vrućina, jer ne samo da osvežava, već i solidno zasiti. Zavisno od toga koliko ko pojede, meni se, kada je lubenica slatka, praktično desi da je jedem dokle god je ima.
Jesen kao prelazni period
Jesen ima posebnu funkciju u srpskoj kuhinji. Taj period povezuje leto i zimu. U tom trenutku počinje priprema hrane za hladne mesece.
Ajvar i turšija tada ulaze u domaćinstva. Kiseli kupus se priprema za zimu. Pekmezi i džemovi završavaju na policama.
Ishrana tokom jeseni zadržava povrće. Jela postaju nešto jača. Lonac se češće koristi. Obroci dobijaju duži vek trajanja. Takav prelaz sprečava nagle promene u jelovniku.
Zimska ishrana
Zimska ishrana se oslanja na namirnice koje mogu da stoje dugo. Kupus zauzima centralno mesto. Pasulj postaje osnovni obrok u mnogim kućama dok krompir i korenasto povrće imaju stalnu ulogu.
Sarma i podvarak koriste kiseli kupus. Prebranac se vezuje za hladnije mesece a suvo i dimljeno meso se dodaje kao pojačanje obroku. Takva jela se kuvaju duže I vrlo često se desi da se takva jela spremaju za višednevnu ishranu.
Moraću se malo osvrnuti na kralja zimske ishrane, a to je kiseli kupus. Možda je to jedina namirnica koja ima tako neprijatan miris, a tako dobar ukus. Sitno iseckan kiseli kupus, uz malo crvene paprike, uveliča gotovo svaku zimsku gozbu. A sarma, jelo kojim se s pravom dičimo, ne može se ni zamisliti bez dobrog lista kiselog kupusa.
Sezonska ishrana u Srbiji
Sezonska ishrana nije stvar tradicije. Sezonska ishrana je praktično rešenje. Leti se koristi ono što je dostupno. Zimi se koristi ono što traje. Takav pristup smanjuje troškove.
Srpska trpeza prati godišnji ciklus bez komplikacija. Taj model opstaje jer funkcioniše. Hrana se prilagođava vremenu a jelovnik se prilagođava sezoni.
Ukoliko ste preopterećeni poslom ili nemate mogućnosti da sami pripremate zimnicu, niti da imate svoju baštu za uzgoj povrća, Etno restoran Mirovica može biti pravo rešenje za Vas. Njihova kuhinja se zasniva na tradicionalnim i sezonskim jelima.
Kada vam je dosta brze hrane, raznih picerija i pasti, obradujte sebe i svoju porodicu jednim pravim srpskim ručkom. Takav obrok će prijati i Vašem stomaku, ali i Vama lično.
Prijatno!