Postoji jedan trenutak koji često vidim kada turisti prvi put probaju srpsku hranu. To je onaj dobro poznati pogled iznenađenja koji traje samo sekundu, pa onda stigne osmeh uz rečenicu „Ovo nisam očekivao.“
Naša kuhinja ima tu posebnu sposobnost da odmah ugrije, da poveže ljude koji se prvi put sreću za stolom, da ostavi utisak domaće topline čak i kad si hiljadama kilometara daleko od svog grada.
A kad kažem „započnu“, mislim – krenu od ćevapa.
Ćevapi – jelo koje turisti opisuju kao prvi pravi susret sa srpskom kuhinjom
Ćevapi imaju neku posebnu jednostavnost koja strance razoruža. Mnogi ih naruče iz radoznalosti, pa onda posle prvog zalogaja pogledaju oko sebe kao da žele potvrdu da je ovo stvarno tako dobro. Meko meso, taman slano, lagano dimljeno, bez previše začina – upravo taj minimalizam im često najviše prija.
Lepinja mekana i natopljena sokovima ostavlja možda najjači utisak. Tu često kreće razgovor: “Zašto ovo nije popularno i kod nas?” ili “Mogu li ovo da napravim kod kuće?“. Možda bi mogli, ali ne na način na koji mi to radimo, sa istom teksturom i istim mirisom koji ostane na prstima i dugo posle obroka.
Za odlične ćevape u Beogradu, uz Miris Jablana, turisti često vole Ćevap kod Dekija ili Iva New Balkan Cuisine, dok oni koji žele nešto potpuno tradicionalno rado svrate i u Zlatiborac restoran, gde je priprema vrlo bliska staroj školi.
Sarma – jelo koje turisti opišu kao najtopliju uspomenu sa putovanja
Kada turisti vide sarmu prvi put, obično se ne uzbude preterano, ali čim je probaju, sve se promeni. Kupus mekan kao da je satima mazno delio toplinu u šerpi. Punjenje bogato, sočno, pravo domaće. Sos gust i taman toliko masan da prija svačijem ukusu.
Pasulj sa suvim mesom – tanjir koji uvek kreira tišinu za stolom
Nema mnogo jela koja utišaju ceo sto, ali pasulj to radi bez greške. Turisti obično očekuju nešto jednostavno, možda čak i obično. A onda dobiju predjelo kao pravi uvod u ono što sledi, a zatim i dubok, snažan ukus sa suvim mesom koje unese karakter. Sos gust, pun ukusa, taman malo slatkast zbog povrća.
Stranci često komentarišu da ovo jelo „ima dušu“, posebno kad se posluži uz rerni hleb. Za one koji žele moderniju prezentaciju, vrlo dobra opcija je Manufaktura.
Karađorđeva šnicla – tanjir koji postane fotografija za uspomenu
Ako postoji jelo koje turisti obavezno fotografišu pre prvog zalogaja, to je Karađorđeva. Kad se preseče korica i otkrije toplo, penasto punjenje, reakcija je gotovo uvek ista: iznenađenje, pa osmeh, pa kratak komentar u stilu “Ovo je ozbiljna porcija“.
Meso nežno, punjenje kremasto, korica savršeno hrskava.
Za elegantniju verziju ovog jela, dobro rešenje je Restoran Mornar, gde se Karađorđeva priprema na način koji je turistima vizuelno posebno privlačan.
Punjene paprike – najnežniji deo naše kuhinje za mnoge strance
Punjena paprika često postane neočekivani favorit. Mnogi stranci nisu navikli na jela koja kombinuju slatkoću paprike i toplotu punjenja na tako harmoničan način. Sos bude gust i pun prirodne slatkoće, a paprika toliko mekana da se seče kašikom.
Prebranac – dokaz da jednostavna hrana ponekad ima najdublji ukus
Prebranac je jelo koje turisti obično naruče iz radoznalosti, ali ga kasnije spominju kao jedan od najlepših doživljaja. Lagano pečen, pun karamelizovanog luka, taman masan i gust. Turisti vole što zadržava starinski karakter i što ima potpuno drugačiju teksturu od pasulja na koji su navikli kod kuće.
Pita od višanja – desert koji stranci obično požele da ponesu
Pita od višanja ima onu fantastičnu kombinaciju: slatko, kiselo, hrskavo. Turisti često zatraže da im se spakuje deo za kasnije, jer im se dopada lagan osećaj posle jačeg ručka. Višnje budu sočne, kora tanka, svežina ukusa ostane dugo.
A tek ukoliko ima šećera u prahu na površini pite, e to je onda poseban doživljaj za njih.
Za elegantnije desertne verzije, dobar izbor je Amphora restoran.
FAQ